Kalorija/e. Često pogrešno posmatrane, sa dosta predrasuda i averzija prema istim. Kako prolazi vreme, sve više dobijam utisak da ovaj termin poprima sve negativniju konotaciju u svetu vežbača.
Razlog tome je što godinama unazad kategorišemo izvor kalorija, odnosno hranu. Iz podele hrane na “dobru” i “lošu”, kao i raznih termina poput “junk”, “cheat” i ostalih, stvorili smo strah i stegnutost u odabiru hrane i svakodnevnih namirnica, pa i ne čudi što je dosta njih iskusilo probleme poput nedostatka energije, stagnacije u napretku, ali i zdravstvenih problema poput poremećaja hormonalne slike, gubitka menstruacije, itd.
Jednostavno, počeli smo se bojati hrane. Ljudi, hrane. Nečega što nam daje energiju da živimo, obavljamo svakodnevne obaveze, radimo, treniramo, itd. Shvatate da smo došli do situacije da usled jednog problema, i straha u ishrani, stvaramo sebi iznova druge probleme, i uporno uništavamo telo iznova i iznova, i to sve potkrepljeni mišlju da se “hranimo zdravo”, da smo “strogo disciplinovani”, itd. Niste. U debelom ste problemu. Pre svega u glavi, a onda i u telu.
Šta je zapravo kalorija?
Kalorije su, prosto rečeno, energija. Osnova svega, pokretač. A nju možemo naći u hrani. Svoj hrani. I onoj pici, i onom kolaću, ali i onom mesu, orašastom plodu, a pogotovo pirinču. Ipak, ono što je ovde jako bitno jeste profil te hrane – raspodela makronutijenata (količina istih u hrani), količina soli, i količina mikronutrijenata – vitamina i minerala.
Iz gore navedenog se i rodila već spomenuta klasifikacija hrane. Ustaljeno je da se takozvana “junk” hrana smatra “praznom” hranom, punom bespotrebnog šećera, a samim tim i “nepotrebne” energije. Međutim, stvar je malo drugačija. Nisu tu “bespotrebna energija, šećer” ili ko zna šta već problem.
Hoćeš reći da je junk potpuno bezopasan?
U umerenoj količini, s vremena na vreme, sveden na neki minimum, ne vidim grešku i problem u “junk” hrani. Problem kod te hrane se može javiti u velikoj količini soli koju poseduje(uzimajući u obzir i dnevni unos pojedinca), ali i ono bitnije – probleme u lošoj raspodeli makronutijenata, odnosno često iskombinovane velike količine ugljenih hidrata i masti u istoj namirnici, koje automatski stvaraju problem u digestiji (varenju), što otežava apsorpciju nutrijenata(čitaj energije) putem želuca. Jasno vam je šta se dalje dešava.
Problem je takođe i količina. Kako obično “junk” hrana usled lošije raspodele nutrijenata, ima veću količinu kalorija, tako se ona može lakše i pojesti, i uneti puno kalorija, a za nedostatak osećaja sitosti.
I. zaključak je?
Zaključak je, rekao bih, prost. Umerenost, granica, raznolikost.
Probajte sebe da svedete na balans i neki prilagodljivi odnos unosa hrane. Većinu svog izvora energije(hrane) odaberite iz hrane bolje raspodeljenog profila makronutrijenata, bogatije mikronutrijentima, ali nađite način i da se opustite. Neće vas sa vremena na vreme po neki obrok napolju, ili onaj jedan kolač koji ste probali izbaciti iz šina i poremetiti vaše telo. Ono što je problematično, i vredno brige jeste ekstremizam i konstantan unos i tovljenje istim, praznim, “junk” namirnicama. Do sledećeg blog posta. 
