Odnos i očekivanja prema treningu

razmisljanje-trening

Ovonedeljni blog post bih posvetio malo drugačijoj temi, o kojoj, složićete se ne pišu i govore mnogi.

Iz trenerskog ugla, saradjivao sam i trenirao sa velikim brojem ljudi, sa različitim načinom života, profesijama, obavezama i imao prilike da posmatram kako se grade i razvijaju različiti stavovi, očekivanja, razmišljanja i umna stanovišta pojedinaca, što donekle i dodatno krasi ovaj trenerski posao,  a možda na duže staze i doprinosi ličnom razvoju trenera i razgraničava ‘prosečnog’ od ‘dobrog’ trenera.

Očekivanja od trenera i pristup prema treningu

Pre svega, u trenerskom poslu, sam marketing i rad koji stoji iza jednog trenera igra veliku ulogu u njegovom radu, ali i očekivanjima samih klijenata koji se obavežu na saradnju sa istim. Kada to kažem, mislim na nizove ‘transformacija’ i ostalih magija koje odlikuju današnje ‘dobre trenere’.

Problem u tome stoji što to često navodi ljude na isprva potpuno pogrešno stanovište i razmišljanje. I to na način gde većina svoje misli i očekivanja okupira oko gore spomenutih transformacija, koje su često odrađene na 1, 3 ili 6 meseci. Svakako, u kratkom roku. Tako se i formira čovekovo razmišljanje – i često i pre nego što započnu ceo proces treniranja, ograniče sebe na taj neki kraći period i imaju takozvani ‘hajp’ i grizu svega par meseci.

Često ti ljudi izraže želju i za ekstremističim potezima (poput preterivanja i zloupotrebe hormona/dopinga, ili esktremno niska ili visoka hrana gde se igraju i rizikuju opšte zdravlje), u cilju ispunjenja tih svojih, mogu reći umišljenih ciljeva koji ne idu iznad svega 3,4 meseca rada.

Možda ćete sada pomisliti – ‘ali u čemu je tu problem?’ ‘Možda neko ne voli trening i sve oko njega, pa ni neće da se posveti tome na duže staze. A i kakva je šteta ako se nešto radi tako kratko?’odnos-prema-treningu

Promenite stav i razmišljanje!

Stvar je u tome da vas niko ne tera da volite to što radite. I nemojte raditi nešto to vam ne prija, ili forsirati sebe na neke stvari. Radite ono što volite, i budite dobri u tome. Ali ako ste već zainteresovani za neki vid promene, pogotovo u smislu treninga i aktivnosti, nemojte sebe dovoditi u još veće probleme. I nemojte suditi nečemu ako ste isprva sigurni da ste zauzeli loš stav, očekujete mnogo i imate određen stres da nešto ispunite. Tako ništa nećete zavoleti i uživati.

Tu dolazimo do drugog tipa ljudi. Malo, da kažemo, razumnijeg sloja koji vidi neki problem, prepozna ga i reši da radi na njemu. Polako, postepeno i strpljivo. A tako se najbolje i zavoli proces. Kada se otkloni pritisak, visoko očekivanje, opterećivanje i slično. A pogodite šta; tada se i najbolje napreduje. Hladne glave, zahvaljujući konstatnom i vrednom radu. Shvatate suštinu?

Činjenica je da će oba tipa ljudi napredovati, ali pravo pitanje je koliko i kako. Šta posle tih 3,4 meseca silne ‘discipline’, truda i odricanja? Zna se da će jedna grupa isto tako pasti, a gde će biti druga grupa, koja konstantno, bez pritiska i sa dozom opuštanja odrađuje posao.

Razmišljate ponekad što se popularno kaže ‘van kutije’, na duže staze, i van granica društvenih mreža, suludih transformacija i marketinga. Koliko dobra i korisna alatka može biti za obe strane, toliko može biti i loša. Čuda se dešavaju kada ljudi ne razmišljaju svojom glavom.

Do sledećeg blog posta. :-)