Pre svega; kratka zahvala na predlogu za temu—Vesni, koja se javila i zamolila da se obradi tema koja uključuje popularni kardio trening.
Sigurno će se dosta vas poistovetiti sa temom, a kako je ona zaista dugačka, pokušaču da se što više zadržim na naslovu i osnovi.
Pre svega, zašto se uopšte radi kardio? Razlozi su brojni—sport, ljubav prema aktivnosti, obaveze, posao, ali i onaj vid ‘isforsiranog’ da kažemo, u toku periodu dijete ili ‘definicije’/mršavljenja.
I dok stvarno kardio može biti izuzetno delotvoran i pomoći vam u ostvarivanju kalorijskog deficita (što je i cela suština mršavljenja), ljudi ga zaštrašujuće često rade sasvim pogrešno, čime teraju telo na određen ekstremizam iscrpljenosti, gde se logično počinje proces stagnacije i ne pravi ama nikakav napredak i dalji koraci u zadatom cilju.
I to su uglavnom su sledeće stvari problem:
- Količina kardio treninga
- Vreme trajanja kardio treninga
- Tip (i način izvođenja) kardia
Da bih se što više držao teme, često su problemi—kombinacija sva tri. Dakle; preteruje se u količini (svaki dan, ne obazirući se na odmor), vremenu (često satima po sesiji, jer ‘više je bolje’), ali i tipu (praksa složenijih i zahtevnijih metoda, dok nisu savladane osnove).
Dakle, ono što je zaista greška – jeste pristup ka kardio treningu. Ali pošto smo danas odabrali ovaj naslov, hajde da vidimo koji to tipovi samo otežavaju i komplikuju posao?
‘Crossfit kanapi’ / ‘Battle ropes’
Popularna sprava u pojedinim teretanama, ali opet koju ljudi često pogrešnu shvataju. Ne stoji im u imenu ‘battle’ (borba) za džabe. Sama suština i ideja istih jeste da se ‘borite’ sa njima—jakog inteziteta, ali KRATKOG intervala i trajanja.
‘Tabata kardio’
Popularna praksa kod određenih—često ekstremistički nastrojenih, a čak i mazohističkih ljudi. Zašto takvo objašnjenje? Pa iz prostog razloga, jer se tabata i njeni instruktori/gurui vode onim ‘ništa bez izuzetno visokog pulsa’, znoja, gubitka daha, forsiranje vežbi za redom i bez preteranog plana i strukture. Tu se apsolutno gubi svaka poenta.
‘Trake i trenažeri’
Ona moja tradicionalna—sve ima svoje dobro i loše, odnosno ništa nije samo crno ili belo. Ali, pazite da ne pređe lako na crno, samo jer ne razmišljate, gledate druge i ne znate zašto nešto činite. Ovde ima stvarno dosta tačaka, ali hajde da spomenem samo neke:
- Da li ste sigurni da je ovo neophodno ako možete napolju hodati/trčati/voziti biciklu?
- Da li ste proverili posturu i način na koji odrađujete zadato? (Često se desi da se najveće lumbalne mane prouzrokuju upravo lošim stavom pri hodanju, a da ne pričam o vožnji bicikla, itd.)
- Opet; koliko vremena provodite na istim? I da li ima potrebe za tim?
Džogiranje
U suštini sredina između trčanja i hodanja. Ali ne ona ‘zlatna’, da budem iskren. Slično pravilo kao za tabatu; ne mora pod rigorozno određenim intezitetom, ali mora pod striktnim vremenom. I to su često sati. Mislim da apsolutno nema potrebe za tim. Alternativa; brzi hod 20-30 minuta ili intervalni sprintevi ako ste za baš aktivnost ili šetnjica od sat—sat i po gradom, u društvu. Nema potrebe za izmišljanjem i komplikovanjem. Možda je sada ‘kul’, ali neće uskoro biti. 
HIIT treninzi
Napomena da nisu svi isti, i da se ne generalizuje ništa ovde. Uglavnom je često problem kod onih HIIT (High Intensity Interval Training) sesija kod kojih je struktura toliko loša, da je uporediva sa strukturon (ili ne-strukturom) tabate—što više vežbi, što teža sesija, što manje kiseonika i što više znoja. Opet; apsolutno nepotrebno, već samo frustrijajuće, a čak i moguće sa posledicama.
Velika napomena da je u suštini problem STAV i način koji se izvode ove sprave (u ovim slučajevima se najčešće prave gore spomenute greške). Ništa protiv ovih sprava i njenih praktikanata, samo je dobro ponekad malo zastati i zapitati se na koji način, zašto i koliko se radi nečega. Obećavam da (a pogotovo ako ste naleteli na neki problem poput iscrpljenosti, stagnacije u napretku, itd), mnogo pomoći ovaj korak.
