Verujem da će se u ovom tekstu pronaći veliki broj vas. I oni koji su svesni problema i oni koji nisu, pa se možda osveste. Moramo znati da je kičma stub našeg zdravlja, i da je ne smemo zapostaviti. Od nje polaze mnogi problemi koji samo slede u niz novih problema (loš stav, loša mobilnost, svakodnevni bolovi i neprijatnosti, kao i mnogi drugi). Ovaj tekst je tek uvod u pravu priču oko svih problema koje sam imao, i vučem unazad četiri godine. Kako su problemi sa ledjima počeli, šta je dovelo do istih i šta se sve radilo da se ublaže i otklone?
Početak mojih problema sa kičmom
Naime, moji problemi sa ledjima datiraju još od 2012. godine kada sam prvi put osetio bolove pri odredjenim pokretima. Najviše su se javljali prilikom vežbi kao što su veslanje u pretklonu, “good morning” itd. Moja tadašnja zanesenost, neznanje, lenjost je rešavala te probleme tabletama. Uglavnom su to bili brufeni ili diklofenaci, koji su se počeli samo češće i češće da se koriste. Ali koga je bilo briga, bio sam velik i jak. To je bilo jedino bitno.
Bolove kao i svake druge, kako sam ih nazivao – sitnice, sam držao po strani. Ponekad sam se istezao, priznajem. Medjutim toliko zanemarivanje tog stanja, samo je produbljivalo sve moje probleme koje će marta 2013. da dodju do vrhunca.
Sećam se tog jutra kad sam se probudio sa bolom u desnoj loži. Kao po običaju malo se protegao, drmnuo diklofen i ‘ajmo. Prilikom zagrevanja na čučnju na težini od 60kg i četvrtom ponavljanju sam osetio takav bol, kao da me je neko mačetom posekao po ledjima. Sreća pa sam uspeo teg vratiti na stalak i sreća da je bilo 60kg. Par meseci pre toga na ledjima je bilo 250kg. Moram da priznam da sam mesec dana pre toga bio kod kiropraktičara, koji očigledno nije imao pojma i rekao mi: evo, namešten si, sve je ok. Pet dana posle tog čučnja nije bilo moguće hodati, otići u kupatilo iz kreveta je bilo pravo penjanje na Himalaje. Kao pravi heroj, posle dva dana sam već krenuo da radim, putovao i posle sedmog dana krenuo sa treninzima. Nesvestan šta je bilo i dalje sam se zanosio da će to sve proći vrlo brzo i da je to nešto što se, eto, desi. Sad kad se setim, samo pomislim koja sam budala bio. 2013. i 2014. sam trenirao po mogućnostima. Prilagodjavao tehniku, prešao malo na bilding, uspevao donekle da prevazidjem probleme. Neke druge stvari u životu su mi bile prioritet, pa se nisam mnogo osvrtao i ako osetim problem.
2015. sam bio zgodan. Medjutim 2016. godina je bila godina kad sam želeo opet da radim powerlifting. U početku nije bilo nikakavih problema, ali bolovi se opet vraćaju. Slaba tačka će se uvek javiti ako ne brinete o njoj, pravilo sada potvrdjeno nebrojano puta. Nekoliko ljudi mi je govorilo kako nemam ništa dole, da je to sve u redu. Naravno znao sam apsolutno da nisu u pravu i odlučio sam da odem na magnentnu rezonancu. Tamo sam dobio rezultate da mi je kičma u lošem stanju. Dva dehidrirana diska, proturzija l4 l5 i l5 s1, potpuno ispravljena lordoza, skolioza u lumbalnom delu. Na sve to problemi sa SI zglobom.
Uzrok i rešenje
Šta je sve dovelo do toga? Prvo mnogo sedenja koje sam imao tih godina, nebriga o fleksibilnosti, lenjost, nerad na dekompresiji kičme, težine.
Posle svih ovih godina konačno sam znao šta je sa ledjima i odlučio da pozovem svog prijatelja Aleksandar Prodanovic Aragorn Strength Centar sa kojim se znam unazad godinama, a od kojeg sam učio i naučio brdo stvari koje danas primenjujem u radu sa svojim klijentima. Malo je reći da čovek zna i da je mnogo dobar prijatelj. Baš malo.
Smislili smo plan kako ćemo raditi, naoružali se strpljenjem i poklopili se potpuno, jer smo dosta slični kao osobe, a to mnogo znači. Kroz ovih 4-5 meseca uspeli smo stvoriti uslove u kojima mogu opet da dižem, bez ikakvih bolova. Kičma je skoro vratila svoju lordozu, diskovi su opet poceli primati tecnost nazad, SI zglob je učvršćen. Asimetrije koje sam stvorio tokom godina ćemo rešiti u narednom periodu, za šta će opet trebati strpljenja, a vala sa godinama sam ga i stekao.
Iako se misli da je rehabilitacija dosadna, apsolutno nije. Trenirao sam svaki dan ujutru (korektivne vežbe za kičmu), 3x nedeljno sa tegovima, a kasnije i ujutru i uveče bez tegova. Ovaj period mi je mnogo pomogao da spoznam svoje telo mnogo više nego u proteklim godinama. Zahvalnost je mala reč koju imam prema Aci. A tek kreće sad ono pravo. Snaga nije pala ništa drastično, vratio sam se, a i stigao kilaže koje sam radio dok sam bio u punoj snazi. Osećaj u ledjima dok dižem, dok šetam, čak i stojim je mnogo bolji, i osećam se generalno stabilnije i odmornije.
Mnogo toga se naučilo kroz ovaj proces. Znanje sam proširio mnogo, što kroz praksu, što kroz teoretski deo. Iako je u početku delovalo kao korak nazad, definitivno je doprinelo da odskočim dva napred. Sad posle 4 meseca rehabilitacije i 4 trenažna, dižem težine koje su blizu onih koje sam dizao u punom snazi bez problema.
Da sistem koji smo osmislili radi, potvrdjuje i veliki broj ljudi sa kojima smo uspešno saradjivali i saradjujemi dalje. Više o iskustvima drugih biće u sledećem blog postu.
