U poslednje vreme, makar vodio nasumičan razgovor sa nekim vežbačem, ili diskusiju sa nekim od klijenata, sve više nailazim na slučajeve “pada motivacija”, tog nekog “mrtvila”, usporenosti i nikakve želje za treningom. Ta letargija se potom prenese i na mene, a nakon čega se i zapitam koji je zapravo uzrok svega toga.
Bilo bi sve korektno da se takvi periodi dešavaju jednom, ili svega par puta, i to na jako kratko vreme. Međutim takve pojave se kod istih pojedinaca, primetno javljaju često, i to na duže periode, gde osoba skoro potpuno izgubi želju za treningom, iz čega logično i sleduje pad rezultata ili stagnacija.
U razgovoru sa više ljudi – kako vežbača, tako i trenera koji su iskusili slične situacije, došao sam do zaključka da pojedini ljudi zapravo sebe teraju na dolaze na te treninge i kako bi često prikazali sebe na neki “ugledni” način, i to samo kako bi ispunili očekivanja drugih, a pri tom zanemarujući lični osećaj, hobije, uživanja, itd.
Zašto opada motivacija?
Složili smo se da je za to na neki način krivo i trenutno stanje u kojem se ne samo određeno, već i globalno društvo nalazi. Nametanje #fitnessa kao trenda, kao nečeg kul, uticajnog i zadivljujućeg, mnogo utiče na izgradnju svesti ljudi koji uglavnom žele više pažnje i bolju poziciju u društvu. Postavljanje slika iz teretane na društvene mreže, nova kul oprema za trening, lepo dekorisan tanjir pun “zdrave” klope i slično je postalo primarmo, i dominatno u odnosu na to da se zapravo uradi kvalitetan posao i ono zašta treba da dolazite na taj trening.
Odlično svetlo, istrćena guzica, napumpane ruke i super fotka su postali bitniji od toga da konstantno napredujete, podižete snagu i sposobnost tela, i zapravo izgradite vaše telo na odgovarajuć, sposoban, i kvalitetan način. Motivacija je postala samo to kako ćete se predstaviti i izgledati, a ne zapravo u kom stanju se nalazite, i koliko dovodite vaše telo u iskušenje za napretkom.
Samim tim, i motivacija se sada podrazumeva takvom da se trudite samo za gore navedeno, a ne prave razloge zbog kojih bi trebalo da trenirate. Kada raščlanimo osobine, ciljeve i prioritete, tada i možemo pričati o motivaciji za postignuto. Kada vas bude motivisao momak koji je za par meseci povećao svoju snagu za 20-30% i počeo od svog tela da pravi sposobnu mašinu, a ne “nova majica u kome će grudi ili ruke izgledati strava”, tada možemo pričati o motivaciji, i iole pogonom za ispunjenje vaših ciljeva.
Još jedna jako bitna stvar, a koja se vezuje za česte nalete letargije kod pojedinaca koje “motiviše” fitness trend, jeste zapravo i uzrok toga. Dokle god vi stvarate sebi nerealna očekivanja koja uključuju abnormalno brz napredak u veličini ruku, širini ramena, niže kilaže ili zategnutog stomaka, nečete apsolutno ništa postići. Još jednom – vi zapravo i ne volite taj trening i ne dolazite na trening zbog sebe, ako su vam takvi ciljevi, koji će vas iznova i iznova samo razočaravati i terati da se pitate “šta radite pogrešno” i “šta ne valja”. Ne valja vaš stav. Kada naučite da konkretno prepoznavate probleme, krenete u rešavanje istih, naterate sebe na ispravno razmišljanje i realne i validne ciljeve, tada ćete i biti pozitivniji i orniji za rad. A samim tim, i napredak.
