Godinama unazad se pitamo koji od minerala(i mikronutrijenata) je najvažniji za ljudsko telo. Liste sa “najkorisnijim” mineralima su se sastavljale iznova i iznova. Spominjale su se razne supstance, rastvori i jedinjenja, čime se ulazilo u veće polemike, a dalje samo komplikovala tema i odstupalo od osnove. Ovaj put ću probati da vratim unazad malo te osnove, i predstavim jod u jednom drugačijem svetlu.
Za početak bih naveo par činjenica koje će apologirati pređašnji uvod, a opet predstaviti dobar nastavak u obrazloženje važnosti ovog minerala:
- Po statistici – Jod je mineral koji je u najvećem deficitu/nedostatku kod ljudi (fakat i klauzula koliko je zapravo jod potcenjen, kako u svetu vežbača, tako i u opštoj populaciji. Razlog tome malo kasnije)
- Ne izdvajajući isključivo jod (ističem važnost kombinacije svih minerala), ipak ovaj mineral ima veliku ulogu u lučenju osnovnih hormona (najpre tiroidnih hormona T4 (tiroksin, koji pored aminokiselina tirozine, ima 4 atoma joda), a potom i T3 (tri-jod-tironin))
- Sem ključne uloge u lučenju tiroidnih hormona – koji uzgred regulišu rad štitaste žlezde, jod takođe igra ulogu u lučenju svakog hormona(zavisnost od količine, ali recimo velika koncentracija i potreba istog pri radu hipofize – “majke svih žlezda”), jer se veže za većinu (skoro sve) ćelije u našem organizmu.
- Usled činjenice da ima interakciju sa skoro svim ćelijama u našem telu, jod je i izuzetno bitan za formiranje kvalitetnog imunog sistema, a pokazao je i izuzetno značajan antibakterijski, antiparazitni, antivirusni, ali i antikancerogeni efekat.
- Samo neke od posledica nedostatka joda su problemi sa metabolizmom (gojaznost, ili opet nemogućnost da se pojedinac ugoji), manjak koncentracije, loš san, loše pamćenje, neplodnost, manjak energije (ili nagle promene u istoj), određeni deformiteti kod dece, itd.
Zašto je jod jedan od minerala koji nam najviše nedostaje?
Najpre, popularan mit “Unosim dovoljno joda putem soli“.
Okej, ima tu istine, ali se definitivno RDU (potreban dnevni unos) ne zadovoljava tim. A znamo da prosto više soliti radi veće količine unetog joda – i nema preterano smisla.
Još jedan od načina jeste i tretiranje zemljišta koje se koristi za uzgoj namirnica koje su sastavni deo naše ishrane. Naime mnogobrojni pesticidi i hemikalije su direktno i blokatori receptora joda u našem telu, što dalje samo onemogućava apsorpciju istog, ali i njegov deficit.
Tu je naravno i neizbežna industrija hrane, i način tretiranja brašna, recimo. U procesu pravljenja, i skladištenja/čuvanja brašna, ranije se koristio jod kao omekšivač za testo, međutim 70-tih godina prošlog veka se on zamenio bromom, koji takođe spada u grupu halogenih elemenata. Jod i brom, koji pripadaju istim grupama organskih jedinjenja, se potom međusobno “takmiče” za receptore u ljudskom telu. Tu imamo direktan sudar jednog korisnog i poželjnog joda, ali i toksičnog i kancerogenog broma. A ima mesta samo za jednog. I što je najgore, brom se i danas sve češće pojavljuje u nasumičnim materijalima, predmetima, odeći, ali i videli smo – hrani.
Tipovi joda i optimalno rešenje
O tipovima joda ću kratko – da ne bi previše ulazio u detalje, i time možda nekom otežao ovu temu.
Naime, postoje dva tipa joda – elementarni jodin (iodine) i jodid (iodine). Žan Gij Lugol je prvi naučnik koji je otkrio da je najbolja iskoristivost joda u kombinaciji dva spomenuta. Usled dugogodišnjeg eksperimentisanja sa samo jednim, samo drugim, i razmerom oba (jer telo reaguje drugačije na ova dva vida joda – na primer tiroida više “voli” jodid, a recimo mlečne žlezde u dojkama žena više jodin), nastalo je Lugolovo rešenje, odnosno Lugolov 5% rastvor koji predstavlja izvestan balans za sve ćelije, tkiva i organe u našem telu da iskoriste maksimum iz ovog minerala.
Što se tiče saveta o unosu (makar bilo i suplementacijom), do sada vam je jasno da često podeljene doze i nisu tačne. Čak naprotiv, realne potrebe idu i do 13 puta više (opet u zavisnosti od osobe do osobe) od preporučene.
- Izbegavanja fluora i hlora (pažljiv odabir vode, po mogućstvu prečišćavanje/destilacija)
- Uklanjanje toksina halida iz organizma (u suštini se postiže samo dovoljnim unosom i soli i vode – zdrav balans obe strane)
- Spomenuti “Lugolov rastvor”, koji se ipak teško pronalazi (u tom slučaju 4-8 kapi dnevno, u zavisnosti od težine)
- Alternativa gore spomenutog rastvora – suplementacija tabletama pod nazivom “Iodoral” koje su najsličnije spomenutom. 1-2 dnevno u zavisnosti od težine opet, bi rešili posao. (Bez marketinške/sponzorisane namene)
Ovim tekstom se nadam da sam pre svega malo bliže dočarao i pojasnio značaj joda za naše telo, što mi se opet činilo kao zapostavljenija i manje bitnija tema u celoj ovoj polemici o “zdravlju”. Do sledećeg blog posta. 
