Svi znamo da je voda jedan od osnovnih elemenata. Kako čini oko 50 – 75% (u zavisnosti od uzrasta i telesne kompozicije pojedinca) ukupne mase čoveka, i ima jako bitne uloge u našem telu, mnogi su to iskoristili kako bi nam “servirali” podatke o tačnom unosu vode. Opet gazimo u taj ekstremizam. Ili se susrećemo sa tvrdnjama o velikim potrebama vode, ili potpuno nasuprot tome, da nam je voda potrebna u malim količinama. Pa, hajde da probamo da iznesemo par činjenica, i sami zaključimo o optimalnom unosu vode.
Gde se tačno nalazi voda u našem telu?
2/3 ukupne količine vode u našem telu se nalazi u ćelijama, a najveći deo toga čini krvnu plazmu. Ostala 1/3 se nalazi van naših ćelija, i to najčešće u organima. Procenat vode varira od organa do organa. Na primer, mozak i srce čini oko 73% vode, pluća oko 83%, mišiće i bubrege oko 79%, kožu oko 64%, i kosti oko 31%. Dakle, zaključujemo da se većina naših vitalnih organa sastoji iz velikog % vode, čineći je, zaista, bitnim elementom.
Koja je funkcija vode u našem telu?
- glavna gradivna komponenta svih ćelija (2/3)
- regulacija temperature tela
- učestvuje u procesu razgradnje ugljenih hidrata i proteina unesenih preko hrane
- glavna komponenta pljuvačke, koja predstavlja ključnu ulogu u varenju našeg tela
- “podmazuje” , odnosno obliva sve zglobove u našem telu
- ispunjava mozak, kičmene pršljenove i druge vitalne organe
- izbacuje toksine i štetne materije iz tela
- doprema nutrijente do ćelija
Koliko nam je zapravo vode potrebno?
Danas smo često skloni različitim “lekarskim” mišljenjima, i marketinškim trikovima o adekvatnom unosu vode. Pod tim mislim; ili podizanje alarmantnosti o visokom unosu vode, ili potpuno zanemarivanje unosa vode. Iako smo iz gore navedenog zaključili da je voda zaista bitna za ljudski organizam, dnevna potreba pojedinca zavisi od različitih faktora, kao što su: uzrast (što je mladja osoba, to joj je potrebno više vode), telesna kompozicija (što više mišića ima pojedinac, to mu je potreban veći unos vode, jer se mišić, kao što je već rečeno, većinom sastoji iz vode, a nasuprot tome, voda čini jako mali % masti), dnevne aktivnosti (što se pojedinac više znoji, odnosno gubi više telesnih tečnosti putem znoja, to mu je potrebno više vode), ukupna telesna masa (povežite ovo sa telesnom kompozicijom), zdravstvene okolnosti (problem sa hipertenzijom, problemi sa bubrezima, korišćenje određenih lekova) unos elektrolita, itd.
Ali, ako ste i dalje zbunjeni, hajde da još malo olakšamo stvari.
Dakle, ne morate se nalivati po ceo dan vodom, ili namerno trpeti žedni, jer ste čuli za određeno pravilo i silne “studije” koje dokazuju isto. Vodu možete unositi na razičite načine (kroz hranu, napitke, čajeve, itd). Jednostavno, tačna brojka potrebe za vodom NE POSTOJI. Dakle ne par čaša, ili litara, već onoliko koliko je VAMA potrebno. Konzumirajte vodu po svom osećaju, kada vam telo daje signale za istom. Iako postoji određeno pravilo da se na 25kg telesne težine pije 1 litar vode, opet: isprobajte. Dajte sebi vremena, počnite sa određenim unosom vode (na primer, 2l dnevno), rasporedite unos vode u toku dana, i naterajte sebe da vam to, jednostavno, pređe u rutinu, kao pranje zuba.
Još jedan jako bitan oprez je da ne pređete iz jedne krajnosti u drugu. Ako smatrate da ne pijete dovoljno vode, ne povećavajte unos drastično i naglo, već, kao i svaku, i ovu promenu uvodite postepeno i polako. I nasuprot, ako smatrate da preterujete sa unosom vode, polako se odvikavajte od iste, i videćete da će vam biti znatno lakše.
