Zašto se istežemo? Da li je istezanje neophodno?

July 17, 2018
 |  No Comments
istezanje
Toliko puta smo čuli da je istezanje preko potrebno i bitno u sportovima snage, ali koliko puta smo se zapitali zašto, ili u kojoj meri?
Pre svega, ovo ne važi samo za ovu temu. Potrudite se da sve što čujete, i vidite — PROVERITE.

Uf, ‘ček — Jel misliš na mobilnost, fleksibilnost…? Ili?

Za početak: Velika zabuna leži u terminologiji. Ništa od gore spomenutog (mobilnost, fleksibilnost, čak ni hipermobilnost) nije potpuno isto, ali svakako da ima dodirnih tačaka, pomoću kojih ću probati da najjednostavnije moguće objasnim temu i izvučem poruku. 

Mobilnost

Pokret, pokret, pokret. U celoj svojoj složenosti. Niz svih mogućih okolnosti koje dovode do egzekucije (izvedbe) šablona pokreta. Mobilna osoba? Ima kontrolu nad datim pokretom, i to na osnovu upravo spomenutog “balansa” u delu tela koji izvodi taj pokret (mišića/tetiva/zglobova), što dalje rezultuje u izvedbi adekvatnog i potpunog/celokupnog pokreta. 
dsc_0256

mobilnost-istezanje

Fleksibilnost

Vezajući mobilnost za sposobnost složenog, potpunog pokreta (od koga opet zavisi puno faktora, koji zahteva određeni sklad mišića/tetiva/ligamenata), fleksibilnost možemo objasniti kao dosta prostiju radnju. Naime, kada kažemo fleksibilnost, opet možemo misliti na pokret, ali ne u celoj svojoj složenosti, već u zavisnosti od samo dva parametra – mišića i zgloba/ligamenata. 
Da bi mogli da nastavimo dalje, hajde da probamo da uporedimo dva navedena;
  • Fleksibilna osoba ne mora biti i osoba sa dobrom mobilnošču, i obrnuto. Pojedinac može biti sposoban da adekvatno izvede određeni pokret, bez preterane fleksibilnosti. Sa druge strane, fleksibilna osoba ne mora biti osoba sa dobrom mobilnošću. Fleksibilna osoba ne mora da ispunjava sve faktore da bi mogla “u potpunosti da izvede pokret”, odnosno može da joj fali čvrstina/sklad u građi mišića, itd.
  • Mobilnost je složena radnja, koja zavisi od mnoštvo faktora, koji se obično vremenom razvijaju i vežbaju(ne zavise od genetike, nisu predodređeni)
  • Fleksibilnost je češće “urođena”, (uslovljena građom i strukturom/dužinom mišića i zglobova), i na tome treba i da ostane.

 

istezanje

Istezanje

E sada, možda i najbitniji aspekt – gde tu spada istezanje? I za to postoje drugačija stanovišta i istraživanja, ali najlogičnije i uostalom najčešće — istezanje spada u fleksibilnost. I to na koji način?

Pre svega, među vežbačima i praktikantima sportova snage, ovo su najčešći razlozi istezanja:

  • Fleksibilnost (Često pod tim ono poznato “produžavanje, ne-nabijanje mišića”
  • Razbijanje spazma
  • Oporavak

Nažalost, svaka od ovih tačaka se na kraju svodi na potpuno pogrešnu sesiju istezanja, koja zapravo vodi u prvu stavku, a koja zapravo može samo odmaći celokupnog radu i pogresu pojedinca.

Naime, spomenuta egzekucija i sam čin istezanja često podrazumeva imitaciju produžavanja pokreta (na neki način menjanja strukture mišića), usled čega dolazi do nepotrebne tenzije mišića, koji se veoma lako dovodi u stanje pretegnutosti. Prosto: mišić se pretegne, tetiva ili zglob antagonist se opusti i dodje do potpunog nesklada u tom delu tela. I tako napravismo sebi problem i korak dalje u radu na mobilnosti i usavršavanju određenih pokreta, a još par koraka unazad u napretku u čemu god se bavili.

Što se razbijanja spazma tiče – priča je slična, odnosno maltene ista, samo što ide suprotnim tokom. Posledica spazma je često pretegnutnost (prevelika tenzija) u mišiću, usled čega se on prosto grči, gde istezanje vrši samo kontra-efekat, što vam je poprilično već sada jasno.

Jedina validna posledica istezanja može biti oporavak. Pisao sam o tome i ranije, ali cela poenta iza toga je dodatno dovođenje krvi (čitaj nutrijenata/materija za oporavak) do mišića. Ali opet: i to se može raditi na dosta efektivniji način(recimo radom na mobilnosti, imitacijom pokreta/radom na stabilnosti, itd) i bez rizika dodavanja bespotrebne tenzije na određeni mišić.

U želji da ipak ostanem iole objektivan, savetujem veliki oprez i koncentraciju prilikom istezanja, a pogotovo neuzimanje cele radnje zdravo za gotovo. Kratke sesije, bez ikakvog napinjanja, naglih pokreta, tenzija i slično. Lagan, umeren, DINAMIČAN pokret će uvek bolje odraditi posao nego statična, poduža ekstenzija (tenzija) na samo jedan ili par mišića (a sa tim i tetiva/ligamenata).

Mobilnost